ЗАГРЛИЛИ СМО СВЕТУ ГОРУ...

Тренуци проведени у љубави надилазе временске и просторне границе и отварају двери

недокучиве вечности и слободе. Мирис таквих тренутака повезује отворена и смирена

срца, одбацује заборав и постаје неизбрисив траг преточен у аутентичан животни путоказ.

Идентичан доживљај окусили су ученици наше школе, победници овогодишњег

литерарног конкурса, узевши учешће у поклоничком путовању светињама Грчке, односно

Свете Горе.

Поменуто путовање, изданак сарадње Земунске гимназије и величанственог светогорског

манастира Хиландара, реализовано је трудом, љубављу и благословом вископреподобног

архимандрита Методија, хиландарског игумана, у периоду од 24. до 27. новембра текуће

године.

Вођени искуством вероучитеља Дарка Радовановића, мушки део групе уживао је

гостопримство монаха у загрљају манастира Хиландара.

Уследио је тренутак срдачног сусрета и душекорисног разговора са игуманом Методијем.

Молитвено присуство дирљивим вишечасовним богослужењима употпунило је нашу

потребу за божанском близином, гласном тишином и радосном тугом.

Одушевљени ученици, имали су драгоцену прилику да посете манастирску библиотеку и

ризницу, односно оживе и додирну прохујале векове славне и мученичке прошлости.

Хиландар, најдивнија одежда наше националне културе, историје и духовности, овладао је

нашим бићима, призивајући нас на будно и молитвено корачање уским и трновитим

стазама спасења.

Истовремено, обједињен јединством светогорског духа, женски део групе, радосно

предвођен Маријом Нешовић, професорком енглеског језика, обилазио је небески град

Уранополис и оклоне грчке светиње – остатке средњовековног манастира Зиг,

хиландарски метох Каково, манастир Свете Лидије и невероватан манастир Ормилија –

метох светогорског манастира Симонопетра.

Ученице су уживале у искреним и поучним разговорима са монаштвом, упознавши се са

стилом и начином њиховог живота. Задивљене подвигом монахиња, спознале су основ и

суштину живљења – безобалну љубав.

Посебан утисак на њих оставила је очинска посета хиландарског игумана.

Такође, имале су прилику да присуствују пројекцији филма и изложби о аскетским и

друштвеним вредностима и садржајима Свете Горе.

Путовање је крунисано одласком у храм и причешћем.

Убрзо затим, уследило је поновно спајање мушке и женске групе ученика, што је

озваничило крај ходочашћа и почетак нових радосних разговора и препричавања топлих

утисака.

Пригрљени обрисима царства небеског, постали смо блиски, попут велике и сложне

породице. Мозаик наших успомена постаје богатији, а срце чезне за Богом и жељно

ишчекује повратак Атосу.

Огромну благодарност изражавамо братству хиландарског манастира, сестринству

манастира Свете Лидије у Аспровалти, сестринству манастира Ормилија у срцу Ситоније,

нашим водичима и професорима – ђакону Дарку Радовановићу и Марији Нешовић, Бошку

Милосављевићу, професору српског језика и књижевности, као и свим трудбеницима на

реализацији овогодишњег путовања.

Приредили: Теодора Радуловић и Марко Перић