Хунска држава простирала се током неколико наредних деценија северно од царских граница, на огромном простору од северних обала Црног мора, преко Паноније све до изворишта река Рајне и Дунава. Атилин продор даље према западу зауставио је римски војсковођа Ајеције битком на Каталаунским пољима 451. Његова војска се састојала готово искључиво од германских народа који су се до тада настанили на простору римске провинције Галије. На крајњем северу настанили су се Франци. Јужни део између Гароне и Пиринеја, као и Иберијско полуострво населили су Визиготи, док су се у долини реке Роне нашли Бургунди. Шаренолика римска војска однела је пресудну победу над хунским вођом који је представљајући страх и трепет био називан "Атила Бич божији". Његовом смрћу две године касније велика хунска сила престаје да представља виталну опасност. И поред тога, Западни део царства није више био у стању да се одупире германској навали. Један од бројних германских вођа у римској служби, Одоакар збацио је 476. са престола последњег цара Западног римског царства - Ромула Августула.