На негдашњим римским територијама образоване су нове германске краљевине. У Галији Франачка, Бургундска и Визиготска која се простирала и на Пиринејско полуострво. Северну Африку заузело је германско племе Вандала, које је 455. поморским путем продрло до Рима, освојило га и тако опљачкало, опустошило и порушло да ће њихово име постати синоним за свако рушилачко и насилно понашање. Апенинско полуострво су заузели Остроготи крајем V века.

На британско острво досељавају се Англи, Саси и Јити и временом формирају 7 германских краљевина. Саси су образовали Есекс, Весекс и Сасекс, Англи источну Англију, Нортумбрију и Мерсију, а Јити Кент. По Англима ће Британија бити названа Англија, односно England. Бежећи од Германа матично келтско становништво тражило је спас северно од Хадријановог зида, затим на западу острва у Велсу и крајњем југозападу у области Корнвол. Отпор германској инвазији био је најснажнији у доба краља Артура (V век) што је у народном сећању упамћено кроз низ митова и легенди о краљу Артуру и витезовима Округлог стола. Један део келтског племена Брита прелази преко Ламанша и насељава се на полуострво које ће по њима бити названо Бретања.