ГОШЋЕ ЋЕРКА И СУПРУГА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

У пуној читаоници Земунске гимназије, имали смо велику част да проведемо ноћ са ћерком и супругом једног од најважнијих наших писаца 20. века Борислава Пекића.

Док се разливало осушено мастило и ослушкујући шушкање пожутелих страница његових књига, упловили смо у свет Пекићеве маште. Ова незаборавна ноћ приближила нам је Борислава Пекића као писца, али и као човека; упознали смо његове навике, његово време, његову породицу, његове успомене. Барем ове ноћи, оживели смо сећање на човека чије име и дан данас живи и чије се књиге и дан данас штампају.

Уз осмехе присутних на шале Пекићевих најближих, откривали смо део по део његовог стваралаштва. Откривали смо део по део његових речи. Попричали смо о настанку романа „Беснило“, ликовима романа „Златно руно“ као и многим другим. Наши драги гости учинили су да осећамо Пекића као свог.

Преко спознавања његових дневника до писама жени и ћерки стигли смо до краја ове топле, пријатељске вечери. Једну прелепу, дивну успомену поклонила нам је породица овог ванременског великана. И велико хвала им на томе.

Пекић је говорио „Човек жели да се ослони на књигу коју чита“ и ми следимо његове мисли пловивши на таласима реченица исписаних његовом руком. Све што је Бора Пекић рекао, било је заиста казано.

Уз старе, отупеле звуке Пекићеве писаће машине, у трци с временом путује са нама његова мисао.

Јована Каљевић IV-5