Историја

PRETRAGA
Поделите ову страну:

Школа са традицијом

Земун, у близини ушћа Саве у Дунав, на магистрали Солуна и Беча имао је посебно уређење и привилегије, био „ грађанска оаза посред једне војничке землље“ и постао град бројних занатлија и трговаца. До средине XИX века у Земуну је било више основних школа (јеврејске, грчке и српске), али није било школе у „ лако приступној околини“ која би младима давала практично образовање за којим се осећала потреба, па је у Војној граници (поред постојећих у Раковцу и Митровици) рескриптом Војне команде од 23. септембра 1858. отворена дворазредна Реална школа у Земуну (званично Нижа реална школа), а дана 31. октобра 1858, актом бр. 15 равнатељство те школе известило је градски Магистрат да је први разред отворен „ и да је 15. октобра почела обука, а да се у том једном резреду настава обавља у 33 часа недељно и да је уписан 21 ученик“. (Миодраг Дабижић).

Школа је била смештена у зграду подигнуту 1786. године, поред римокатоличке цркве (место где се данас налази одељење унутрашњих послова). Ученици су били деца занатлија, трговаца и чиновника, а настава и администрација су у овом периоду вођене на немачком језику.

Генерална команда Војне границе у Темишвару донела је одлуку 26. јуна 1868. да се отвори и трећи разред, те тада почиње развој реалне школе преко Мале реалке (1872-1881) до Велике реалке (1881-1895). У овом периоду школа је већ била смештена у ново здање (подигнуто за ту намену 1879. године) на ободу Контумаца, односно Земунског парка. Та зграда (са 29 мањих и већих просторија – 7 учионица разредне наставе и 11 разних кабинета) чини стари део данашње школоске зграде. Из Велике реалке школа је прерасла у Реалну (осмогодишњу) гимназију, а први испит зрелости после осмог разреда гимназије, одржан је школске 1900-01. године.

Занимљива су два отписа из тог времена: први бр. 14070 од 9. септембра 1901. даје упутство о „ присуству женскиња к поагању испита зрелости“, а други бр. 26080 од 26. октобра 1908. доноси одредбу о употреби ћирилице од стране наставника.

Почетком XX века због великог прилива ученика у Ралну гимназију и Трговачку академију приступио се доградњи зграде. Дозиђивање је започело 31. маја 1913. (али због избијања првог светског рата је трајало дуже од планираног). Новом зградом , присаједињеном старом здању, заокружен је данашњи изглед (четворна зграда са двориштем-амфитеатром у средини).

Данашњи изглед зграде Земунске гимназије

У време оба светска рата школа је престајала са радом, а зграду су користиле војске. Између Првог и Другог светког рата гимназија је реформисана и добила обележја националне државне школе. Од 1. априла 1934. године, припајањем Земуна Београдској општини, Реална гимназија стаје у ред београдских гимназија.

После Другог светског рата, од 1949. године почела је реформа школства, а Земунска гимназија од 1949-1958. године била је огледна школа, а од 1958. образовање се претапа - основна школа прераста у осмогодишњу, а средње школе у четворогодишње образовање. У Земунској гимназији су отворена два смера: друштвено-језички и природно-математички. Овако организована настава траје до данас (сем у годинама апликације реформе по Систему заједничких основа. од 1977-90.) И данас се школа укључује у све промене у образовању (Развојно планирање – прихваћен пројекат радне групе и реализује се од 2005-06. под називом „ Радо на час“ ).

Земунска гимназија, готово од оснивања до данас, била је обележје града, а од 1911. године оснивањем Ђачке читаонице израста у културни центар Земуна. У читаоници су ученици већ 1912/13. школске године држали предавања о младим песницима (Милан Ракић) за ученике и грађанство Земуна. Основан је просветни клуб „ Бранко Радичевић“ који ће између два светска рата прерасти у Југословенски средњошколски просветни клуб „Бранко Радичевић“ и деловаће све до Другог светског рата (интересантно је да су се литерарни састанци у школи одржавали недељом). У време оснивања Школе отворена је књижница(раздвојена учитељска и ученичка). Данас је то библиотека са читаоницом (фонд 27.000 књига). Занимљиво је да су око 8.000 књига поклонили ученици и професори Земунске гимназије, а најбројнији легат је Спомен библиотека Јоване Алексић .

Као и на почетку XX, тако је и на његовом к рају, а и почетком XXИ века , читаоница Земунске гимназије била књижевни културни центар Земуна, организујући, у част великана писанеи казане речи, Књижевно-реторичку трибину „ др. Милош Ђурић/Рашко Димитријевић “ на којој је гостовало око 100 еминентних писаца, професора универзитета, књижевних критичара.

У години свечаног обележавања двеста година од отварања Велике школе у Београду, Земунска гимназија ће прославити сто педесет година рада. Публикација „Развој српске школе кроз векове“ ће обележити наше школске свечаности.

Јелка Нешковић : Гимназија (уље на платну)

Упис

Erasmus+

Упис

Занимљива чињеница

Горан Паскаљевић (1947.) - Познати филмски редитељ завршио је чувену филмску академију ФАМУ у Прагу. Паскаљевић је снимио тридесетак документарних, краткометражних и четрнаест целовечерњих филмова, од којих су скоро сви и учествовали и добијали признања и награде на највећим светским фестивалима (Кан, Берлин, Венеција, Торонто). За филм Буре барута добио је награду Европске филмске академије као најбољи европски филм 1999. Филмски часопис Вариетy га је уврстио 2001. године у пет најзначајнијих светских редитеља.

© Земунска гимназија - Сва права задржана. Израда сајта: КИО д.о.о.