Јубилеј земунске гимназије

Земунска гимназија, једна од најстаријих образовних установа у Србији, обележиће овог месеца 150. годишњицу рада. Зграда Земунске гимназије проглашена је спомеником културе.

Настава за 1.250 ученика.

Гимназија каква је данас ради од 1958. године, а у њој наставу похађа око 1.250 ученика. Међу познатијим матурантима били су Сава Шумановић, Нада Динић, Давид Албахари, Предраг Кораксић Коракс и многи други. Културни значај гимназије огледа се и у чињеници да су међу професорима били Коста Карамата, познати хелениста Милош Ђурић, као и вајар и сликар Милан Бесарабић.

Централна манифестација биће свечана академија 15. октобра, у театру "Мадленијанум", а претходно ће у четвртак, 9. октобра, бити отворена изложба издавачке делатности школе, док је за крај прославе предвиђен концерт хора "Вива Вокс" у свечаној сали гимназије, 23. октобра.

Гимназија је основана 23. септембра 1858. године, али се Дан школе облежава 15. октобра, на дан када је уписана прва генерација ђака.

Прве године рада школа је имала 21 ученика и један разред, да би већ 1872. године имала четири разреда, а како је Земун припадао Аустро-Угарском царству, званични језик гимназије био је немачки.

У згради Земунске гимназије првобитно је била смештена Нижа реална школа, која је 1881. прерасла у Велику реалку, а 1895. године и у реалну гимназију.

Зграда је саграђена 1879. године у ренесансном стилу, а радови на проширењу, који су били неопходни услед повећаног броја ученика, трајали су од 1912. до 1916. године.

Нови део првобитно је требало да буде изграђен у ренесансном стилу, али је то урађено у пост-сецесионистичком, тако да од тада зграду сачињавају две грађевине које формирају атријум.

Проблеми у организовању наставе почели су са Првим светским ратом и потрајали до 1925. године, када је гимназија врата отворила и за девојке.

У Ђачкој читаоници, основаној 1911. године, одржаване су песничке и књижевне вечери, а школску библиотеку, која броји око 27.000 наслова, обогатило је осам хиљада књига које су гимназији поклонили бивши ученици и професори.

Најбројнији легат је Спомен-библиотека Јоване Алексић, а Фонд генерације ученика и професора помаже гимназију и награђује најуспешније ученике.